Sreda, Mart 21, 2007
osvrt
i tako prolaze dani... i tako prolaze nedelje... meseci... godine...naizgled se nissta ne menja. samo na prvi pogled se ne vide promene.ipak, posledice su vidljive i posle prve reccenice... ccak posle samo jedne reci...
18.04.2006.
i tako prolaze dani... i tako prolaze nedelje... meseci... godine...naizgled se nissta ne menja. samo na prvi pogled se ne vide promene.
ipak, posledice su vidljive i posle prve reccenice... ccak posle samo jedne recci...
volela sam nekad. mozzda i sada volim. visse nisam sigurna. visse ne znam nissta...gubim se u razmissljanjima. gubim se u seccanjima.
slike me prate... pesme me podseccaju...buduccnost ne vidim. nazirem neke siluete.sve je sivo, i ne primeccujem sreccu tamo.sadassnjost? kako je definisati???jedno vreme je moj zzivot protekao u prosslosti, ako me razumete.jedno vreme sam zzivela samo od seccanja i zamissljenih razgovora.jedno vreme sam se hranila slikama i tekstovima... pila sam pesme koje su me tako jako podseccale da je nessto unissteno...nessto ssto je ne tako davno postojalo, nessto ssto mi je izmamljivalo osmeh na lice svakog jutra...neko ko me je voleo...neko ko me visse ne voli... kako vreme mozze da unissti sve...kako neki naizgled 'nevini' postupci mogu da ti srusse sreccu kao kulu od karata...kako neke recci na pogressan naccin izgovorene mogu da ti zariju nozz u srce...kako lako mozzess da izneveriss osobu koja te voli... koja te je volela...kako lako mozzess da izgubiss samopouzdanje...kako mozzess da postaness samodestruktivan...da se unisstavass a da to i ne primeccujess...da ne razmissljass...da se ponizzavass...da se spusstass...da poniress sve dublje i dublje a da sve vreme ne vidiss nissta...ne vidiss promene na sebi... smatrass da su svi drugi krivi, smatrass da su se svi promenili samo si ti ostao isti...smatrass kako samo ti imass probleme...kako su tvoji problemi najvecci i najgori...ne vidiss jasno... kao da gledass u razbijeno ogledalo i vidiss sve izdeformisano...tako sam ja gledala... i nisam primeccivala da je ogledalo polomljeno...nisam primeccivala da odraz ne treba da bude takav... ne priccam sada samo o alkoholu...ne priccam o tome...priccam i o svemu ostalom ssto dolazi uz alkohol...poremeccen sistem vrednovanja...drugaccije razmissljanje...drugacciji pogled na svet oko tebe...drugacciji pogled na ljude... ne zzelim visse nikad da se vratim tamo...tamo dole... tamo daleko...tamo gde se samounisstavass...tamo gde ti je sve isto...i svejedno... i tamo gde te nije briga ni za koga... ni za ssta...tamo gde oseccaj krivice ne postoji...savest dolazi mnogo kasnije...ponekad prekasno... karakter je bitan...bitni su ljudi koji te okruzzuju...moli Boga da nikad ne odess tamo dole...moli Boga da, ako sluccajno zalutass, imass prijatelje uz sebe koji cce ti pomocci...ucci na vreme kako da occvrsness sebe... ucci na vreme. ne zaboravljaj prave prijatelje.
